Rekla Je

U polumraku poznate sobe

Ja sam pricao uporno, dugo,

Da sve je gotovo, da nema vise

I da mi nismo jedno za drugo.

Prvi put iskreno, bez trunke lazi,

Ja poluglasno, sto mogu tise

Istinu rekoh da je ne volim,

Da kraj nje nisam srecan vise.

Rekla je - Sve je u redu,

Rekla je - Zagrli me jace,

Rekla je - Nije mi nista

I tek je onda pocela da place.

Rekla je - Nemoj da brines,

Rekla je da nije vazno,

Rekla je - Brzo ce proci

Samo me zagrli snazno.

A ja sam cuteci grizao usne

Dok bivsi snovi po sobi lete

I nisam znao sta da joj kazem,

Sav bespomocan, ko malo dete.