Verno Pseto

Kad budem mator, nikakav i celav,

Kad ne budem vredan pola lose strofe,

Kada bele miseve pojurim po stolu,

Kada budem gotov, blizu katastrofe.

Kad ne budem vredan po lule duvana,

Kad zaglavim negde u poslednjoj rupi,

Kad postanem covek sa hiljadu mana,

Onda budi prava, onda me pokupi.

Stavi me u toplo, polako me leci,

Citala si kako zivotinje krote,

Lekovi nek budu pogledi i reci,

Iscedices valjda koju kap dobrote.

Kad opet od mene napravis coveka

I kada me spases od ljudi i buke,

Ostacu sa tobom do kraja svog veka

Spreman i da lizem so iz tvoje ruke.

Imaces na kraju

Kada prodje sve to

Ono sto si htela

Svoje verno pseto.