Karavan

ti dzabe sakrivas pogled pod velom

u svitanju belom

on nije ni malo naivan znaj

kad bude saznao da si se dala

i dusom i telom

nema ti pomoci tu ti je kraj

zato doci cu po tebe ja

zveckacu sjajnim mamuzama

nogom cu vrata razvaliti

svako da primeti

od njega te moram uzeti

ne treba ti paravan

niti njegova kola ni stan

sedi u moj karavan

da te vozim dok ne svane dan

ti sa mnom imaces svilu i zlato

ne brini za to

sada priznaj i reci mu to

s njim samo tones sve dublje i dublje

k'o u zivo blato

znaj ja te mogu povesti u raj

zato doci cu po tebe ja

poznaces me po mamuzama

nogom cu vrata razvaliti

svako da primeti

od njega te moram uzeti